Fe­sti­val Se­a­Rock je oprav­dao oče­ki­va­nja pu­bli­ke ko­ja je ima­la pri­li­ku da na ljet­njoj po­zor­ni­ci u Ko­to­ru, kao oazi ro­ken­ro­la, to­kom dvi­je no­ći bes­plat­no uži­va u iz­ved­ba­ma svjet­skih i re­gi­o­nal­nih ben­do­va i kan­ta­u­to­ra. Fe­sti­val je po­sje­ti­lo iz­me­đu tri i pet hi­lja­da lju­bi­te­lja ro­ka, pan­ka, al­ter­na­tiv­nog zvu­ka, ame­ri­ka­ne, ko­ji obi­lu­je sen­ti­men­tal­no­šću, bo­ga­tom sli­ko­vi­to­šću i li­te­rar­nim kva­li­te­tom.
-Sve je pro­te­klo u naj­bo­ljem re­du. Za­do­volj­na pu­bli­ka, za­do­volj­ni iz­vo­đa­či, i mi kao or­ga­ni­za­to­ri. Ve­ći­na su bi­li stran­ci, što nas ra­du­je, jer nam svi­ma da­je do zna­nja da je Se­a­Rock po­stao zna­ča­jan ma­li fe­sti­val u Evro­pi. Ljet­na po­zor­ni­ca je bi­la ma­la da pri­mi sve za­in­te­re­so­va­ne, ta­ko da je u jed­nom mo­men­tu i pla­to iz­me­đu ci­ta­de­le i ljet­ne sce­ne bio pre­pun lju­di ko­ji su uži­va­li u mu­zi­ci i at­mos­fe­ri Sea Rock fe­sti­va­la. Iz­vo­đa­či su bi­li vi­še ne­go za­do­volj­ni, osje­ti­li su duh fe­sti­va­la (ko­ji je or­ga­ni­zo­van vo­lon­ter­skim ra­dom, do­na­ci­ja­ma i spon­zor­stvi­ma) i svo­jim na­stu­pi­ma da­li svi­ma na­ma no­vu sna­gu da i idu­će go­di­ne or­ga­ni­zu­je­mo još jed­no iz­da­nje rok-fe­sti­va­la, ka­zao je za Dan Ivan Gvi­do KRI­VO­KA­PIĆ, di­rek­tor Fe­sti­va­la Se­a­Rock. Oko sto­ti­nu vo­lon­te­ra udah­nu­li su ži­vot fe­sti­va­lu svo­jim en­tu­zi­ja­zmom, ko­ji pre­po­zna­ju i iz­vo­đa­či i pu­bli­ka.
-Ovo je ri­jet­ko mje­sto gdje je to­li­ko mla­dih lju­di an­ga­žo­va­no, ra­de sto­ti­nu sa­ti da bi hi­lja­du ipo lju­di uži­va­lo u kon­cer­tu, to je ne­vje­ro­vat­no. Ta po­zi­tiv­na ener­gi­ja ko­ju čo­vjek mo­že vi­dje­ti u Ko­to­ru, to je za­ra­zno. Na za­pa­du lju­di idu po oba­ve­zi i po iner­ci­ji na po­sao, sve se vr­ti oko tog ne­sret­nog eura, a ov­dje lju­di na fe­sti­va­lu ra­de iz en­tu­zi­ja­zma, ima mno­go ma­nje pa­ra, a mno­go vi­še sr­ca i lju­ba­vi. Ma­lo su uslo­vi na ljet­njoj sce­ni sa klu­pa­ma ne­kon­cert­ni,ali bez ob­zi­ra­na to­što­su sje­de­li, vi­dje­li smo da lju­di ja­ko do­bro re­a­gu­ju, pje­vu­ši­li su, kli­ma­li gla­vom. Bi­lo je ja­ko li­je­po, ka­že za Dan Di­no Pro­hić, pje­vač i tek­sto­pi­sac ben­da Bend „Ke­i­ne Angst“, do­da­ju­ći ka­ko su ga za­u­sta­vi­li ne­ki Austri­jan­ci i re­kli da će od sa­da bi­ti nji­ho­vi fa­no­vi. Di­no je ko­tor­ski zet, tu je sa su­pru­gom Alek­san­drom (Dra­go­vić, po­ri­je­klom Cu­ca) i tri ćer­ke, te je ra­zu­mlji­vo da Ko­tor sma­tra naj­ljep­šim gra­dom na Ja­dra­nu. Bend „Ke­i­ne Angst“, či­ji na­ziv u pre­vo­du zna­či „Ne­ma stra­ha“, oku­pio je Bo­san­ce ko­ji u Nor­ve­škoj ži­ve 25 go­di­na. Nji­hov „ge­ri­ja­trij­ski pank” ne­ke pot­sje­ća na osam­de­se­te, jer pje­sme ko­je pje­va­ju zvu­če po­zna­to svi­ma ko­ji su slu­ša­li pank, a to je i vri­je­me kad su sa­mi bi­li mla­di. U ovim kra­je­vi­ma svi­ra­ju pr­vi put, naj­vi­še zbog ovog fe­sti­va­la, uni­kat­nog u či­ta­voj biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. U ben­du su i Adis Meh­me­do­vić, bub­njar, gi­ta­ri­sti su Da­vor Pod­ra­ščić i Zlat­ko Go­džić, i Or­han bas, svi su ma­gi­stri u obla­sti in­for­ma­ti­ke, op­ti­ke i ko­mu­ni­ko­lo­gi­je, a oku­pi­la ih je lju­bav za mu­zi­ku. Nji­ho­ve pje­sme ima­ju auto­bi­o­graf­sku no­tu, uz do­zu no­stal­gi­je za pro­la­zno­šću, a ima i pje­sa­ma sa mo­ti­vi­ma so­ci­jal­ne op­ser­va­ci­je. Ra­de na CD-u, na je­sen ula­ze u stu­dio, a sreć­na okol­nost je što ne ži­ve od mu­zi­ke. Njo­me se ba­ve iz ho­bi­ja, po­la­ko i te­me­lji­to, što sma­tra­ju luk­su­zom. Ma­te­ri­jal ko­ji su iz­ve­li „bru­si­li“ su to­kom tri go­di­ne, dok ni­su na­šli for­mu ko­ja im od­go­va­ra. Svi­ra­ju i u Nor­ve­škoj to­kom vi­ken­da, ka­da ni­su na po­slu.
Zvi­je­zde ovo­go­di­šnjeg fe­sti­va­la bi­li su Čak Pro­fet i Kurt Vag­ner (Lam­bchop) iz Ne­švi­la, umjet­ni­ci, ko­ji auten­tič­nim rok-iz­ra­zom i slo­bo­dar­skim sta­vom uti­ču na po­je­din­ca i dru­štvo, što je i su­šti­na ro­ka – bi­ti do­slje­dan se­bi, ne bi­ti kon­for­mi­sta. Za njih ka­žu da pred­sta­vlja­ju spoj alt-kan­tri­ja, so­u­la, dže­za i avan­gard­nog no­i­za, iako front­men gru­pe Kurt Vag­ner, od­bi­ja da svr­sta svo­ju mu­zi­ku pod bi­lo ka­kvu od­red­ni­cu. Čak Pro­fet inje­go­va su­pru­ga Ste­fa­ni Finč su i za­tvo­ri­li fe­sti­val.
Bend Sac­ri Cu­o­ri iz Ita­li­je do­nio je zvuk špa­ge­ti ve­ster­na, ili „ka­le­i­do­skop­sko pu­to­va­nje u za­mi­šlje­nu film­sku mu­zi­ku iz še­zde­se­tih go­di­na“. Ovaj bend je ra­dio sa broj­nim mu­zi­ča­ri­ma ši­rom svi­je­ta a gi­ta­ri­sta An­to­nio Gra­men­ti­e­ri bio je na Si­Ro­ku i pro­šle go­di­ne, odu­še­vljen Ko­to­rom i nje­go­vim sta­nov­ni­ci­ma. Obje ve­če­ri otvo­ri­li su cr­no­gor­ski iz­vo­đa­či, Ko­to­ra­nin Kri­sti­jan Đu­ra­no­vić sa bluz-rok sa­sta­vom Light un­der the Black Mo­un­tain i al­ter­na­tiv­ni bluz-rok bend An­to­nio San­čez i kur­vi­ni si­no­vi iz Pod­go­ri­ce, sa ko­jim je u po­zna­toj iz­ved­bi hi­ta „Pir­sing“ na­stu­pio i džez-pi­ja­ni­sta Enes Ta­hi­ro­vić. Pred­sta­vi­la se i Ire­na Ži­lić, kan­ta­u­tor­ka iz Hr­vat­ske, ko­ja je ob­ja­vi­la de­bi­tatnski al­bum Travelling. Kri­ti­ča­ri jed­no­gla­sno pre­po­zna­ju vi­sok kva­li­tet u nje­nom ra­du, a EP Days of In­no­cen­ce sma­tra se jed­nim od naj­bo­ljih u re­gi­o­nu. M.D.Po­po­vić


Bli­ski su­sre­ti sa po­zna­ti­ma

Vi­li­jam Fic­si­mons je autor ko­ji je pu­bli­ci pre­nio du­bo­ke emo­ci­je u pre­po­zna­tlji­vim me­lo­di­ja­ma i ve­o­ma lič­nim tek­sto­vi­ma. Sa­ra­đi­vao je sa Ju­li­jom Ston ko­ja se sa Vi­li­ja­mom na po­sljed­njem al­bu­mu po­ja­vlju­je u du­e­tu. Osvo­jio je broj­ne na­gra­de, a pre­gle­di nje­go­vih spo­to­va pre­ma­šu­ju mi­li­on­ske ci­fre.
-Išla sam za Vi­li­ja­ma Fic­si­mon­sa ve­če­ras da ga sret­nem na aero­dro­mu, pi­li smo pi­vo do ma­lo­pri­je za­jed­no, on je di­van čo­vjek, ho­da ze­mljom, ni­je „tri­po­van“ kao ne­ke po­zna­te lič­no­sti, i za­i­sta mi je dra­go što sam ima­la pri­li­ku da s njim pro­vo­dim vri­je­me. On se ba­vi i psi­ho­te­ra­pi­jom, pri­mje­nju­je ne­ke al­ter­na­tiv­ne me­to­de, i o to­me smo raz­go­va­ra­li, ka­že Isi­do­ra La­ki­če­vić, vo­lon­ter­ka, ina­če uče­ni­ca mu­zič­ke ško­le i džez-pje­va­či­ca.